Legendarni niški Ei Color TV, uglavnom starije serije (crno-beli).
Gotovo jedina električna stvar u domaćinstvu koja decenijama odoleva tehnološkom razvoju, što zbog sveopšte materijalne situacije, što zbog samog kvaliteta izrade.
Nadimak dobio po masi koja je tu negde u rangu drvenog sanduka punog jabuka i dimanzija istog.
Čitava večnost prodje dok se uključi.
Prvi modeli su bili bez daljinskog upravljača. I pored toga što je i hvatanje frekvecija ručno, ekran ispupčen, analogna slika u 4:3 i doživljaj gledanja ostavlja utisak da je TV samo obična kutija, svima nam je jače sećanje na "milje" koje je se na njemu nalazilo, nego emisija TVB1/2.
Neizostavan je iz kombinacije sa Loga ili Tera antenom.
Vrlo je verovatno da sadašnji LCD i plazme neće dočekati ni polovinu njegovog radnog staža. To je možda i do samog menadžmenta firme. Naime, kada je smeće poput VOX-a upalo na srpsko tržište, bilo je jasno da se njima isplate servisiranja isl.
Za razliku od njihovih, naš "Color" je imao i ima još uvek svoju dušu!
Mnogi ga danas čuvaju kao oldtimer ili pak neku vrstu nostalgije za mladjim danima...
"U razgovoru uz jutarnju kafu, u svom toplom domu sa našim novinarom, g-din Koštunica je doduše prethodno vidno iznenadjen ovom posetom, pokazao i svoj televizor i to, nećete verovati, iz 1968. godine! Na programu je upravo bio emitovan animirani film "Tom i Džeri".
Na TV pored milja je i crkveni kalendar i bedž "Kosovo je Srbija", a na polici iznad drvena čuturica, kalašnjikov, zastava Srbije iz doba Stefana Nemanje, slika ispred skupštine 5.10.2000. i nekoliko neplaćenih računa za komunalije."
