Merna jedinica, najčešće između kilo i 50 i kilo i 100 grama. Sintagma čiji je pravi smisao ostao u dobu baždarenih kantara i baždarenih trgovačkih obraza, kada su, čuvajući se po svaku cenu da ne zakinu mušteriju, prodavci na pijaci, u piljarnici ili bakalnici, obavezno na tas stavljali koji gram preko tražene količine robe "iz rinfuza" i, uopšte, svega što se prodaje na meru.
Jako kilo se može čuti i danas, samo pitanje je da li se više koristi u svom prvobitnom smislu ili kao prevarantski trik da se mušterija odobrovolji. Jer, ima ih još koji pamte šta je jako kilo nekada bilo, pa ima i verovatnoće da će kod njih da prođe zakidanje.
- Bardan, majka-Boso, pošto sir?
- Za rudara kilo, mladice, ko i onomad, he-he. Što pitaš kad znaš?
- Dajte mi jedan kilogram. Kako ste vi?
- Eee, kako? Starački, eto kako. Udarila ova zima u koske, nek si mi ti živa i zdrava, pa mora baba da se natronta ko mečka (...) Evo-ga, jako kilo!
- Pa nemojte, tetka-Boso, sad mi neprijatno (gleda tas koji upadljivo preteže, iako teg stoji strogo na 1kg), vi uvek dometnete...
- Ajde, ajde, neću valjda da krnjim vako lepu krišku! A imaš i ona dva kuronje, treba i oni da jedu, da porastu... Jesu ti zdravi? Utopljavaj ih na ovu zimu...
- Znam, teta-Boso, ali ipak...
- Ajmo, narode, svež sir domaći, kajmak! Ne cupkaj mi tu, more, beži kući da se ne preladiš! Aj uzdravlje...
- Doviđenja...O rudaru nekom drugom prilikom (tražio sam, nisam našao da je bilo. Ako neko zna da jeste, neka kaže, da ne ponavljam).
