Proces, koji se odvija u zapadnoj neprofitabilnoj umetnosti. Više nisi kul ukoliko, bilo mišem ili bojama, u realističnom maniru ovekovečiš pogled sa svoje terase, ili onu Čehinju, na koju drviš još od leta u Makarskoj, 1986e godine. Danas, mlade kreativne ljude čine generacije odrasle na digimonima, i Soni "kec" akcionim avanturama, za čiju osnovu su služili napadi paranoje prouzrokovani prskanušom, koju su japanski dizajneri nabavljali od Nermina iz Đakovice.
Slika prolazi dobro, samo ako je na njoj sisata droplja, "Seltik" zelene kose koja joj pada preko trapezoidnih očiju, dok nosi jednu od varijacija "kako bih jebo one sisate francuske sobarice" haljina, i pritom joj olinjali rep iskače iz dupeta. Sve mora biti anime. Jebeš Van Goga i Paju Jovanovića. Oni su pičke koje nisu gledale Blič. Japanizacija se postepeno širi čitavim svetom, a okosnicu joj čine mladi švedski pokemonizovani umetnici. Oni na Deviantart i slične sajtove, kače gigabajte slika anime fukara, koje su radili u hladno, severno vreme dokolice. Jebi ga, ove njihove nemaju tolike sisurine, pirgave su, zubne proteze su im k'o školjka od spačeka, fale im mačje uši i repovi, a opet sledeći put, priliku da ih vide imaće u aprilu kada se otopi sneg. Možda zvuči suludo, ali džaponerozi nam ovim nametanjem svoje vizije slikarstva i dizajna, mogu uvaliti pozamašan kurac, jer Evropa već odavno gubi svoj identitet na svim poljima. Ostaje nam da se nadamo da je ovo samo prolazni trend.
Prilikom pretrage slika, od unošenja pojma sisate gotik fukse, do pojma Svetsko prvenstvo u fudbalu, mora neki glibavi nacrtani Japanci da izlete, pa da ga jebeš.
Gde su portreti viktorijanskih gotičarki? Gde je Blanovo ljubljenje Bartezove ćele? Nema više, pojeo Godzila.
