Prema jednoj ženskoj urbanoj legendi, mesto gde uvek ima wc papira i sapuna.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Nije daleko od istine.
Pa sad... Meni je tako odgovorila jedna koleginica kada sam je zatekao da izlazi iz muškog wc-a i dodala je da se zato ne rukuje sa kolegama na poslu.
Pa njen seksualni identitet moze biti diskutabilan, ali u kaficima je situacija kako je opisano.
Ne znam, još nisam bio u ženskom wc-u, pa nemam izbora osim da verujem na reč.
Досетка. +
U jednom sam, ženskom wc-u nekog kafića, videla da ima tečnog sapuna, vlažnih maramica, ubrusa, toalet papira, načetih pakovanja uložaka, isto tako načetih pakovanja tampona, papirnih maramica a wc je sređen i čist, sanitariji su novi i sve je lepo izglancano. Ali džabe, ja i dalje nemam poverenja u to da je čisto pa i ne koristim takve wc-e osim u slučajevima kada mi je hića, a tad levitiram. :)
E, to je urbana legenda!
ma mi smo gospoda, ej! :)