Kad sveprisutni smrad dođe na naslovne strane i, gle čuda, uđe svima u nozdrve.
A dotle svima bilo dobro: u govnima su osećali miris pokošenog sena.
Pahomije, Mika, ono tatino mezimče što pogazi dete i čoveka u Nišu, oni ljudi što poubijaše svoje žena (od toga jedan posebno svirep je načelnik policijske stanice), lopine su sitne za njih...
Onaj horor od Kriznog štaba, ovo što sledi sa vakcinacijom...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
A gde sam ja? Kačavendu nema jel tako? Šta bre čovek više treba da uradi da ga se potresu?
Što se vakcinacije tiče, ja se ljubazno zahvalio premijerki koja na to poziva jednim proznim sastavom kojim to odbijam iz moralnih razloga i zbog osećaja sramote... Kako ja da je primim kad meni mnogo dobro i ja spadam u najzaštićeniju grupu, te time uskratim neku pevaljku ili koga već... +