Pitanje koje postavljamo osobi, prilikom loženja vatre, koja nema "osećaj" za kvantitet žara koji je potreban za klasičan roštilj u prirodi. Uglavnom baca sve živo u vatru od plastičnih kesa i flaša do istrulelih greda komšijinog ambara. Upravo takva osoba izbegava da sedi, leži ili spava pored iste jer je i sam svestan da takav plamen tera vukove, šakale, lisice i ostale životinje u okolini. Glalama, kao i glasna muzika, ovde je suvišna.
- Mirko, ubaci neko drvo u vatru pa da pečemo meso.
- To sam čekao!
- Ej, ej ,ej! Smanji doživljaj bre, je l' vukove plašiš?!
- Pa mora malo, vidiš da je pao mrak.
- Ajde vadi komšijinu kolibu iz vatre i idi po meso.
