Pitanje koje ćeš svojoj devojci postaviti samo jednom, prvi put kada te, dok ležite zajedno zamišljeni, uživate u trenutku i jednostavno ćutite, dakle, prvi put kada ti postavi ono pitanje koje ide na sedamn'esti kurčni živac i pomera bubrege: "Zašto ćutiš, je l' nešto nije ok?". Kada joj ispričaš priču, nikada te više neće pitati ništa slično. Ako je pametna, naravno. Ako nije, svaka čast, našao si kres šemu s pola mozga.
(Napolju zima, pingvini padaju u nesvest. Topla soba, meko telo u naručju, poludremež, opuštajuća muzika... Jebeni vikend je konačno došao.)
Ona: Šta ti je?
On: Ništa, šta mi je?
Ona: Zašto ćutiš, je l' nešto nije ok?
On: Je l' znaš priču o vrapcu i mački?
Ona: A-a, šta ti je to?
On: Pa, vidiš, bio jednom jedan mali vrabac. Nije znao da leti i pao je s drveta.
Ona: Mukica mala..
On: Jeste, mukica. Onda je napadao sneg i mali vrabac je počeo da se smrzava... Malo je falilo da rikne, ali je naišla krava i pokenjala se baš na njega.
Ona: Fuj!
On: Jeste, fuj. Elem, mali vrabac počne da se migolji, sve oko njega toplo, krilca opet oseća, nožice... I tako, shvati da je spasen, počne da skakuće sav srećan, ne zna kud će od sreće. Međutim... mačka je prolazila tuda, videla ga je onako hipersrećnog i pojela ga. Razumeš šta hoću da kažem?
Ona: Je l' ti to hoćeš da kažeš da sam ja govno?!
