Mnogi ljudi su pokušavali da se dopadnu teta Caci, radnici iz trafike na okretnici seljobusa, međutim od lokalnih udvarača nema jebača.
Udvaranje jeste korak do njenog srca ali samo će pravi i istrajni muškarci poput Mileta i Ratka uspeti da taj put i pređu.
Njihovim stopama krenuo je i Svetislav, inače mesar, pravi domaćin i pošten seljak koji je gajio stoku i živeo od prodaje mesa. Meštanima je uvek ostavljao najbolje komade, dok je na svojoj trpezi uvek bilo svega i svačega ali lošijeg kvaliteta.
Takav je Sveta bio i sa ženama. Umeo je da ih nasmeje, iznenadi pa i udeli po neki kompliment. Izlazio sa misicom mature i sa ostalim lepoticama ali se nikad nije trudio da ih zadrži pa je tako i završio sa običnom ženom koja ga je izabrala kad mu je vreme prolazilo. To su one osobe kojih se niko iz generacije ne seća.
Želeo je Svetislav da se priseti starih dana i da konačno uživa u najbliskijem kontaktu sa ženom kojoj je dorastao. Plašio se neuspeha, bojao da ne napravi istu grešku ali je verovao dovoljno u sebe. Nije imao šta da izgubi. Kod kuće ga je čekala debela i bubuljičava, ona iz poslednje klupe u ćošku.
Idealnu priliku našao je u teta Caci, koja je radila na trafici na okretnici seljobusa, koja je bila redovna mušterija njegove mesare. Svakoga dana ostavljao je najbolje za nju. Krvave ruke momentalno je prao kada začuje lupkanje Cacinih štikli po pločicama mesare. Sklanjao je žilice jer je znao da ih Caca ne voli. I uz opaske i komplimente kupovao je njenu pažnju.
I konačno jednog dana, kad je Caca ušla, razmenili su poglede koji su sve govorili, spustio je sataru, "zatvorio" radnju, i uz "au kakvo meso, pa vrednije je od svega što imam u vitrini", oprao je krvave ruke i skinuo kecelju...
- Svetislave, ako može komad mesa, al' onako dobar da bude.
- A da uzmete kobasicu, al' onako konjsku, dobra je za pasulj!
