Taman si se popeo na svoju lepšu polovinu, počeo da guslaš, ma milina božija, odjednom čuješ kako zvoni mobilni. Misliš u sebi: Ko mu jebe mater, neka zvoni.
Ali posle uporne zvonjave od nekih desetak minuta, sa malim pauzama između poziva, vata te panika da se nije nešto desilo, kad ovako kasno, neko zove. Skačeš sa žene, mahinalno vataš za telefon, ne gledajući broj, a kroz glavu ti prolaze svakojake gluposti. Javljaš se i čuješ sa druge strane: Zdravo drugar, poslali smo dežurnog po tebe. Desilo se neko sranje na poslu, moraš doći odmah.
Ono "odmah" je posebno naglašeno...
Prelaziš na drugu jebačinu. Jebeš onom idiotu sve čega se setiš, što je baš tebe našao da zove, među svim onim budalama što drkaju kući...
