Jebiga je univerzalna reč, koristi se konstantno.
Opisuje sve, i najbolje i najgore.
A kad si u daunu, i nije ti do života, a neko doda nastavak biće bolje, onda deluje kao poslednji ekser u sanduku.
Kad život deluje tako beznačajno, onda kada ruka sudbine ruši životne planove kao što vetar ruši kule od karata, dok sve boje blede i nestaju u tami, dok postavljaš sebi pitanje smisla postojanja samog sebe kao jedinke, koja ništa ne doprinosi ni sebi ni drugima, nego samo parazitira i to ne živeći, već preživljavajući i trošeći dane u beskorisnosti, i shvatajući da se možda nikad nećeš ni pomeriti sa nulte tačke, jer si živeo u iluziji da možeš da mrdneš kad hoćeš, a kad si probao nisi uspeo, potrebno je biti sam na neko vreme, jer i najtoplija reč podrške deluje ironično.
