Jebiga, omaklo nam se

Imaš gajbu od 30 kvadrata, na gajbi ćaleta, kevu, ćaletovu kevu, dedinu posmrtnu urnu i milje na svakoj polici. Život ti se raspada, nemaš školu, Aleksandar Labelo Prvovenčani te jebe kako stigne, uvaljaš neki telefon, ugradiš se deset evra i boli te tuki - preživeo si dan.
Ali brate, imaš ribu koja te voli najviše na svetu, gleda fudbal zbog tebe, zna da se nasmeje svaki put kad Hamui Kobayashi udari u nekog na stazi jer tako jebeno hoće da bude deo tvog sveta. Proradio ti kliker, drži malu brže bolje dok se ne opasulji, oroči je na devet meseci.
Keva ne radi nigde, ćale vas izdražava sve jednom platom, pet babinih penzija otišlo za nove zube, a tebe boli kurac, rešio da se ženiš. Ćale te gleda, kud će, šta će, njegov si, kolika god da si konjina, dete kuka, gladno, treba pelene, mala kasno skontala u kakva se govna uvalila (mada i dalje zna ko je Kobayashi), a ti opet iz dana u dan se vrtiš zajedno sa ovom našom lepom planetom.