Ždere. Stavlja u usta sve što mu se nađe na putu. Trpa hranu i ne gleda. Jede ko mećava.
Naime, u ćuzama je hrana očajna, mešavina dvaput prerađenih iznutrica, propale pseće hrane i mišomora, pa i ne čudi što se zatvorenici libe da jedu. Ali kad izađu na slobodu, svaki parizer i alpska salama za njih je isto što i pršut sa dedinog tavana. Drže se pravila da nema stajanja dok se ne pojede sve što ima na stolu.
1: Mama šta ima za jelo?
2: Ništa sine, tata se vratio s posla umoran i sve smazo, evo ti 200 pa kupi na kiosku. Bila je fina musaka i paradajz salata, napraviće ti mama sutra!
3:(ćale podriguje uz tv)
1: Muka mi je od kioska više, ne mogu da jedem ustajale viršle i pljeskavice u kojima nalazim nokte! Daj bre ćale, jedeš ko da si iz zatvora izašao a ne ko da si se vratio iz te tvoje firme.
3: Bogme sine, razlika između te firme i zatvora je vrlo tanka, dođi da te ljubi ćale! Evo ti i od mene 100 din pa kupi sladoled...
