
Опис апетита особе која једе врло мало, тек да нешто стави у уста. Изгледа као да се храни мрвицама и зрневљем које џивџани обедују. Није у питању сиромаштво него мали желудац и нехалапљив дигестивни тракт. Обично су то врло мршаве особе које не воле да једу и којима треба им мало хране да би задржали енергију за цео дан. Такви најчешће заврше као претерано гојазни када одрасту али има и оних који цео живот остану на нивоу врапца.
1: Мама, идем напоље да се играм, ћао!
2: Стани, па ништа ниси појео, ни две кашике, види како лепа боранија!
1: Најео сам се мама!
2: Ама нећеш ти мене зафркавати, рекла сам седам кашика и можеш напоље.
1: Али не могу, прејео сам се, ако поједем још мало, нећу моћи да играм фудбал.
2: Ајде бриши онда, ц,ц,ц! Јадно дете, види на шта личиш! Како ћеш да израстеш у јунака ако једеш овако ко врабац...
1: А Биберче мама? Ајде журим, ћао, долазим кући пре мрака!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.