Pojava koja se javlja kada usled nekog problema izgubite apetit. Problemi mogu biti svakojaki: sa školom, poslom, ljubavni, sa porodicom, prijateljima i slično. Najgori su oni kombinovani, zbog kojih svaki zalogaj hrane izgleda kao nemoguća misija. Želudac se ponaša kao da je u njemu već pola praseta, ili komad stene, udara u grlo i otežava disanje, iako je prazan već neko vreme. Žvakanje je teško, omiljeno jelo nema ukus, a put zalogaja kroz jednjak je beskrajno dug. Tada vam stariji ukućani, obično baba ili deda, upućuju zabrinute poglede i uzdišu, pa vam bude još teže.
- 'Ajde, luče bakino, pa pojeo si samo šest sarmi... Šta te muči?
- Ne pitaj... Pritislo sa svih strana...
- Moraš se naterati. 'Ajde smaži još makar dve, ljubi ga baka.
- Ne mogu bako, stvarno. Jedem ja njega, jede ono mene...
Naravno, ima i onih koji nemaju ovakvo iskustvo, ali o njima neki drugi put.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
hahahahaha
Ovo je super. Voleo bih da bude definicija dana.
+++
+
dobro poznato iskustvo.
Potpisujem princesin koment. +
+