Vrhunac individualnosti. Nirvana. Prevazilaženje religioznih stremljenja i kompletne civilizacije jednim jednostavnim potezom, nema ljudi, sveta, vasione..Samo ti i zalogaj, savršen minimalizam u globalističko - megalomanskom ludilu.
Čemu komplikacije? Prenemaganja? Zašto bre, i onako smo svi naši. Uostalom - kako su naši stari u ratovima i svoj onoj gladi, grabilo se parče hleba, jedan kazan strugalo trista kašika. I opet nikom ništa. U kratkim crtama, ovom politikom se rukovodi svaki naš ćale, baba, deda, tetka iz Paraćina..Dok nožem za sečenje hleba nabada komad slanine i trpa ga u usta, kutlačom proverava da li je čorba za daću dovoljno slana, varjačom vadi pet zrna pasulja iz šerpe kako bi se proverilo da li je ručak dovoljno kuvan - nakon čega se varjača uredno vraća nazad u šerpu, i naravno..Naravno..............
Treći razred, deveti rodjendan..Radica se sva ustrčala, pokloni, igra, gomila dečurlije, ovo - ono. Sve oko nje, sve kako treba, graja, radost, veselje, mali Slavko pegla jer se nalipačio soka, Ivona cmizdri, sve ide po planu. Naravno, čeka se torta.
Stiže torta, veliko neko čudo, pun kurac čokolade, fila, svega. Ajmo deco, stigla kinder torta! U jebote, kinder torta! Pa to ima samo kod Diznija! Guranje, kuknjava, čupanje za kosu, tri tuče..Kao što rekoh, sve kao po planu. Baba Nada, kao po nekom pravilu, pošto je najstariji ukućanin dobija tu čast da iseče tortu. Uzima nožekanju, seče prvo parče, daje slavljenici. Seče drugo, treće, nož se sav umazao i ulepio od fila, ne ide više kako treba..Baba Nada izbacuje svoju osamdesetogodišnju jezičinu, liže nož sa obe strane i nastavlja da kasapi ono smušeno, oskrnavljeno čudo, uz propratni komentar - Mmmmhm! Dobra!
Trauma, trauma, trauma.
