Почиње славље. Спремаш се да поштено замезиш, попијеш коју и после лаганица испушиш пљугу док гледаш маторе како причају о политици, земљорадњи, како је некад било.
Прилази домаћин, нуди ракију. Нећкаш се, а у себи би исцепао цело бокалче мамицу му. Он је циција. Понудиће сад па ко зна кад, а не ваља се то.
Ајде, сипај ми. Попићеш је некако, није да нећеш, него она прва некако најтеже иде мајку му. После прве је све лакше, ал' ко ће да чека њега да сипа поново?
"Да л' да му тражим да ми донесе бокалче, да се не мучим овде, јада?"
- Оооооо, видим јео си Милисаве! Може ракијца? Сам пек'о, још свежа, пре неки дан је исплак'о казан.
- Ма не знам бре Видосаве. Нешто ме ђаво тера да узмем, ал' знам те какав си, само ће ђаво да ме тера.
- Ма ајде бре, цепи бар једну.
- Ееееееее, једна ти је много побратиме, а две су ти мало. Није ни мени лако.
- Па добро, хоћеш бар сок да попијеш?
- У, мајку ти! Ајде сипај.
U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.
Mondo · 25. Novembar 2010.