Почиње славље. Спремаш се да поштено замезиш, попијеш коју и после лаганица испушиш пљугу док гледаш маторе како причају о политици, земљорадњи, како је некад било.
Прилази домаћин, нуди ракију. Нећкаш се, а у себи би исцепао цело бокалче мамицу му. Он је циција. Понудиће сад па ко зна кад, а не ваља се то.
Ајде, сипај ми. Попићеш је некако, није да нећеш, него она прва некако најтеже иде мајку му. После прве је све лакше, ал' ко ће да чека њега да сипа поново?
"Да л' да му тражим да ми донесе бокалче, да се не мучим овде, јада?"
- Оооооо, видим јео си Милисаве! Може ракијца? Сам пек'о, још свежа, пре неки дан је исплак'о казан.
- Ма не знам бре Видосаве. Нешто ме ђаво тера да узмем, ал' знам те какав си, само ће ђаво да ме тера.
- Ма ајде бре, цепи бар једну.
- Ееееееее, једна ти је много побратиме, а две су ти мало. Није ни мени лако.
- Па добро, хоћеш бар сок да попијеш?
- У, мајку ти! Ајде сипај.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.