Metafora prelaznog perioda s jeseni na zimu, sa zime na proleće, mada jedna vatra može i leti da zatreba kod stanovnika iznad 600 metara nadmorske visine a na Pešteru pogotovu gde na magarcu prolazi Jovan Memedović i ište sira i mesa od mještana, desetak traži, takozvanu Memedinu, a starije žene namještaju marame i sklanjaju pogled od kamere i gunđaju za sebe: sve nam pojede ta izjelica, vrag ga odnio gladna, stvarno, ajde Joco koj ti je kurac čoveče stani da završim ovo ne možeš tek tako da se pojaviš u definiciji, nisi jedini, o čoveka idi malo u Grčku ajde, odmori, sunčaj se; dakle, kad je vreme onako prohladno, al ništa strašno, no zidovi još ladni što se kaže, kao u kuću kad se dođe na selu, e tad mora da se podloži jedna vatra ako oćeš da bude prijatno, čisto da se smlači malo, malo da se razgaćiš, ili ako pereš kosu, sutra ipak početak radne nedelje, pa da ne navučeš nešto, nije ti ovo američki film pa da s mokrom kosom ideš na terasu trljajući peškirom pramenove u bade mantilu i držeći čašu vina dok gledaš svetla grada u noći, gle, dole na ulici neka budala parkirala magarca u sred Njujorka, vidi kolko govno izasrao, e Jovane ovo stvarno nema smisla!
- E, ako si završila s gledanjem klipa: ''Jovan Memedović stavlja nakurnjak'' mogla bi da dođeš malo u krevet, m?
