Prva stvar koja te nauči da u životu sitnice mogu neslućeno da ti pokvare raspoloženje. Pošto se u vreme nestašica kinder jaje dobijalo u retkim prilikama, ili u slučajevima srećnije dece jednom dnevno, nisi bio u stanju da govno koje se ne sklapa jednostavno baciš u šporet i kupiš drugo kinder jaje.
Igračke su bile prestiž, a sećam se i gomile klinaca koji su ih skupljali, a i danas ih imaju po nekim zaboravljenim kutijama na tavanu.
Sav radostan otvaraš foliju, u iščekivanju pink pantera ili proke pronalazača, doumeći se da li prvo da pojedeš čokoladu ili otvoriš plastično žumance. Dok zen - suzdržavanjem polako grickaš čokoladu i odlažeš uživanje, razmišljaš i o nekom autiću ili nečem već trećem, što ćeš se truditi da sklopiš rekordno brzo, brže nego što bi druga deca.
Otpakuješ, vidiš jednodelnog štrumfa (još duplikat), i skenjaš se kao da je kraj raspusta. Trebalo je da uzmem, ono što je manje zveckalo..
Ostaje ti još da od žumanceta i praška za pecivo napraviš bombu, dok iščekuješ sutra da dobiješ drugo kinder jaje. Ko zna, možda ćeš imati iše sreće.
