Izraz koji je karakterisao lepo vreme kad si mogao svuda da se šlepaš s kartom u pola cene. Naravno uvek praćen sumnjivim pogledom lica koje prodaje i pokušava da te prokljuvi na osnovu visine i ozbiljnosti.
Ulaziš u bus, u levoj ruci blok 5, u desnoj kesa sa patikama za fizičko.
- "Čiko, jednu dečiju kartu."
Vozač - "Jel mali, koliko je tebi godina?"
- "Sedam. Evo tu mi je i knjižica."
Vozač - "Ajd,ajd dobro. (vrti ono sranje za karte da namesti cenu na dinar i po) Drži mali, aj bezi."
5 godina kasnije
Ulazis u bus.
- " Čiko, jednu dečiju kartu."
Vozač - "More marš u pizdu materinu, balvane jedan."
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.