Fraza koja zvuči kao da je u pitanju nekvalitetni vojni PR letak, ali (još) neobjavljen.
Bliski rođak pojma jeftina radna snaga, sa kojim deli skoro sve - isti nivo eksploatacije, isti osećaj da te neko uzima "zdravo za gotovo" i istu platu koja se završava pre nego što počne mesec. Razlika? Samo jedno slovo - to slovo koje menja “rad” u “rat,” što je, u globalnoj politici, otprilike kao da si prešao put na relaciji ketering-artiljerija.
Jeftina ratna snaga je termin koji bi, da postoji u stvarnosti, opisivao situaciju u kojoj se geopolitički interesi velikih igrača rešavaju tako što se pronađe neko “lokalno stanovništvo” koje ima dovoljno mladosti, patriotizma i kreditnih rata da bude motivisano da brani tuđe strateške ciljeve, dok se u pozadini vrti narativ o slobodi i demokratiji, kao i neizbežne američke "žvake" o tome kako je sve to za tvoje dobro.
U propagandnoj verziji, to je “savezničko partnerstvo i odbrana zajedničkih vrednosti”. U realnosti, to je kao jeftina radna snaga, samo što umesto "radi za minimalac i klimaj glavom," dobiješ “trči, viči i klimaj zastavom, a plata je simbolična."
Zanimljivo je da oba pojma funkcionišu po istom principu:
1. jeftina radna snaga - nije bitno koliko znaš, bitno je da radiš za malo
2. jeftina ratna snaga - nije bitno koliko razumeš, bitno je da veruješ mnogo
I u oba slučaja, negde daleko sedi neko ko objašnjava kako je to sve “prirodno stanje tržišta", istorije ili slobodarskog duha - zavisi da li je u pitanju Excel tabela ili vojni budžet. U suštini, jedina prava razlika je što te kod jednog pojma bole leđa, a kod drugog - istorijski narativi.
