Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić

Pa kako se samo nađoše, mora da i iza toga stoji neka romantična priča, kako je sreo u prodavnici muzičkih instrumenata, pukla mu tanka E žica na džitri, a ona se našla tu već se niko ne seća tačno zašto i on isprobava instrumente, udara žice i onda se čuje glas anđela i on shvata da će mu ona biti životna terca, evo u Storiju ima, na naslovnoj za maj.
A lepo pevaju, odlično, fini su, nekako, uglađeni, kulturni, ali dosadni u pičku materinu, njihova dosadnost piše kapslokom epitaf Biljani Jeftić sa suprugom, sve je to nešto odmereno, nešto argumentovano, kad se posvađaju, to bude umerenim tonom, da ne čuju komšije, ali i čemu ovaj sukob, najdraža, hajde da ne lomimo tu tacnu, to nam je poklon za papirnu svadbu, evo hoćemo li jednu kaficu i da zapevamo, evo ga jedan cis mol arpeđo, za sve koji su zaljubljeni. Hajde da dodam "nesrećno", možda bolje zvuči. Da.