Jesen je plakala s tobom

Jesen sedamdeset i neke. Hiljadu četristo sedamdeset i neke. Tada si otišla iz mog života. Tada sam se okrenuo nauci. I tamnoj strani. Posle tebe ne nalazim zadovoljstvo u ženama. Samo u izumiteljstvu. I mladim dečacima. Ah, toliko mi nedostaješ da sam čak u stanju da... izumim... vreme... plov... Što ću verovatno i da uradim, za koju godinu. Samo da završim ovu sliku. Ne mogu da nađem Judu, pa to ti je... Jebeš sliku, odo da smislim vremeplov! Imaću svo vrijeme svijeta da je završim. Taman da malo budem Doktor, bem mu Galifrej njegov i kud me posjeti...

31.12.1499. godine.
Leo: E da pokrenemo ovu šklopociju.

Povlači random niz ručica na upravljaču, na novoizgrađenom staklenom prikazivaču vremena pojavljuje se niz slika. Leo povlači drugu ručicu i na fono-tubi se čuje zvuk. Nejasne prilike razgovaraju. Leo razaznaje prilike i shvata da je to vjerovatno neka daleka budućnost.

Jabuka: E narode, još malo pa nova godina! Jipijej, još jedna godina života!
Kupus: Mrš jebem ti mater, meni se spoljni listovi već suše... Tigre jebote, oladi malo!
Sabljozubi tigar: Mrljmrljmrlj, izvini Kupuse, liske su ti tako sočne... Mmmm...
Kupus: Sočna ti keva, odabij na dužinu etalona za metar!
Jabuka: Koristi internacionalne jedinice! Nismo džaba dizali revoluciju protiv ljudske vrste! Reci fino, odabij na dužinu mutirane banane.
Sabljozubi tigar: Pička vam materina mutirana, što ste me i oživljavali, vegun da budem. Pa šta će mi ovakav život brate mili end dragi?

Leo se zaprepasti i slučajno povuče ručicu koju je napravio iz zajebancije i tu prebaci gorepomenute u svoj vremenski period. Jabuka izađe, vazduh krene da joj šteti, istrune u roku od odma', sabljozubom tigru udare primalni instinkti u mozak, pođe da kasapi Leonarda, kupus se valja po podu manifestujući razne psihoze i ludila. U tom trenutku počne da se dešava neka anomalija u prostoriji u kojoj su. Jaka svjetlost obasja pola Venecije, pojavljuje se figura razbarušene kose, noseć gitaru u rukama.

Leo: (zaprepašten) Kuj si sad pa ti?
Figura: Ne boj se slavni izumitelju, Rambo Amadeus Svjetski Mega Car pred tobom stoji. (audio)
Leo: Koji kurac? Šta s' dešava ovo?
RASMC: Vidi, Leo... Mogu da te zovem Leo, a? E, 'vako. Ti si izazvao temporalnu distorziju daleke budućnosti. Da bi to popravili, Intergalaktički Savjet za Ravnotežu Vremenske Linije, dakle ISRVL, prkno im jebem, poslaše mene, Ramba, Svjetskog Mega Cara da popravim sranja.

Rambo uperi džitru u Jabuku i fisne Gdur po njoj, Jabuka se diže ko sa grane ubrana. Usmjeri džitru u Tigra Sabljozubog, odsvira G-C-Dmol, Tigar se smiri i poče da liže Lea. Kupusu uputi Emol-A sekvencu i jednu solažu, Kupus ustade normalan.

RASMC: Slušaj me sad dobro Leo, nemoj slučajno da čujem preko razglasa da si opet nešto ujeb'o ili ćeš da slušaš Miroslava Ilića i "Jesen je plakala s tobom" narednih 143 godine, ščuo?!
Leo: Jesa... Ček... Ali...
RASMC: Ništa ali, jezik za zube, nikom ni riječ o ovome! Jabuko, jes dobro?
Jabuka: Jesam, samo ne daj Tigru da me gricka.
Sabljozubi tigar: Neću, časna pionirska. Kupuse, da me zoveš kad ti otpanu liske, more?
Kupus: Agreed. Bićeš pozvan.
RASMC: A sad, da vratimo sve kako je bilo.

Rambo poče da svira neki zajeban solo, poiskakaše pragovi sa gitare, izdužiše se i stvoriše ikosaedričnu, pa dodekaedričnu strukturu okružujući Ramba, Jabuku, Sabljozuboga tigra i Kupus. Mahnu Leonardu rukom, šeretski se nasmija i puče Gdur iz sve snage. Opet bljesnu pola Venecije i nestade ekipe.

Leonardo se trgne, probudi u fotelji i u rukama mu bješe Rambova gitara s potpisom njegovim, na šta Leo opsova i reče:
"Jebem ti gljive Gugijeve i što ih izmisli. Nikad više! Ništa! Ni prah bubašvabe obični!"
Odjednom izviri Rambova glava ni iz čega, otvarajući pukotinu u vrijeme-prostor kontinuumu, kose oprane i razbarušene i reče mu:
"Jebiga Leo, ko se u mlijeko opeče i u jogurt duva."

Za pojzeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeen!