Jesenče

Вукашин Мрњавчевић: Здрав по Богу, Балша, стотину годинах!
Балша Балшић: Ево, ја доша' да се договоримо да саџгамо ону аветињу од Алтомановића.
Вукашин Мрњавчевић: А како ти, по Богу брате, осмисли?
Балша Балшић: Ја се мишљу носијах да ми заједно са Дубровником светлијем и са твојијем сином Марком на Алтомановићу ударимо кано стотину громовах.
Вукашин Мрњавчевић: Свијетли соколе и по Богу брате, Балша, ми бисмо збиља могли ударити на ту аветињу што се Алтомановијем именом кити, но мој ти се Марко у уклањање кебабовах и танагах женскијех дао.
Балша Балшић: Вукашине, сине од јунаках, лако ћемо ми угодити, а Марку нека су танге од Бога просте, све док те танге женскијех вагинах скривају.
Вукашин Мрњавчевић: Мудро збори од Балшића Балша, мудро збори, ал лудо говори- стотину ће преврнути женах, сто и прва њему главе доће!
Балша Балшић: Но мој брате од Мрњаве Вукша, боље жена но турски јатаган!
Вукашин Мрњавчевић: Војиславе, слуго од јунаках!
Војислав: Не брин' господару, од Мрњаве Вукша, у Вој'слава крилах у ногама, трчи Војо кано соко тица!
(диже чашу славни Вукашине)
Вукашин Мрњавчевић: Војиславе, слуго од јунаках! Прва вјеро, потоња невјеро! Данас ћеш ме издат не вечери, ти ћеш мени донети јесенче! Здрав ми буди и здравицу попој, винах попиј, а на част ти пехар!
Војислав: Хвала тебе, славни Вукашине, хвала тебе на таквој здравици, ал не хвала на такој бесједи! Ја невјера никад био нисам; нити јесам нити ћу кад бити! А проклети овче предводниче! Данас јесте лијеп Ђурђевданак! Ако ли ми Бог и срећа даду, те се здраво и Приљепах вратим, ухватићу овнах предводниках, везаћу га уз то бојно копље, као жена куђељ уз преслицу, носићу га у Приљепа бијелах!
Ован предводник: (претећи) Беее беее