Najmanje pet puta postavljena tema na pismenom iz Srpskog jezika u vašem životu pored zime i proleća u mom šoru.
Uvod:
Budim se a napolju je sve nekako mračno tugaljivo i usporeno nema vedrog neba ko kadgod, traktori s levatorima i kombajnima prolaze i bude me iz sna. Rasut kukuruz po sokaku žutilom dopunjuje inače raznobojno buđenje dana. Nit sam veseo al u školu poći moram da sretnem ljude sa kojima rado delim impresije o raznobojnim temama.
Razrada:
Koraci su glasni šuškavi dugi i uvek isti. Lišće pada i ceo dan samo pada dok ih neko na gomilu ne naređa i spali ko kakve sužnje koji su nešto bogu skrivili. Blato i kiša i gliste i puževi udruženo dopunjuju sliku o jeseni godišnjem dobu kada je sve nekako rastegljeno zemljano i hladno na dodir al sa mirisom karakteristične svežine nov početak ili novi kraj. Drugovi koji samnom idu put škole pričaju kako je leti bilo lepo al to sunce neće umoliti da nam se vrati i mahne poslednji put dok bljuzgamo po baricama ko kakvi glistoprogonitelji. Graja u školi preskakanje upaljene gomile lišća i kukuruz u džepu da se nađe na času čine dan, dok nam vetar namešta kosicu ko baba pred kakav svečani ručak kad svi moramo da budemo lepi. Kiša dobuje na simsu a ja kući polazim sa komšinicom dok joj pričam kako sam u čardaku nameštao kukuruze, ko u filmu al sam se izvukao kroz krov.
Zaključak:
Kada jesen nastupi i oblaci zavladaju plavim nastane sivo na zelenoj zemlji prekrivač od žutog i crvenog lišća promene raspoloženje, iako nisam ljubitelj jeseni ona nam je potrebna da odmorimo oči u raznolikosti koju nam pruža.
