U jednu rečenicu pretočeno svo iznenadjenje, neverica i zgražavanje nakon informacije o visini ceha u kafani.
-E, dosta je bilo, vreme da se krene kući...
-Šta ćeš kući kad ti ovde može ući? Hohoho! Konobar! Račun, da ne zovem Dinkića. Ščuo?
-Odmah dodjem... Dakle, četiri i dvesto.
-Ha, ajd dvesto, al’ gde nadje te četiri? Evo ga jedan Cvijić. Bratko, dodaj, pička mu materina, jesi ti danas prošao tehnički ili nisi?! Nego, mali, jesmo mi popili sve što smo platili?
-Račun ne laže...
-Mah... balavac jedan, garant je grabljama recke udarao.
-Ćuti pijanduro, i kreći kući, šta tiltuješ taj sto ko malouman?
