
Митско биће беле боје које живи на Хималајима. Мит или легенда?
Јети је назив за старијег човека који је обрасао длакама. Од главе до рафаело куглица, он је обасут белим, прозрачним длакама које вире када обуче тешње ствари. Грађа му је као неки микс Кромањонца и Франкенштајна. Склон ка прављењу ршума.
Зарастао је к'о четник, а пешкир му је увек при руци. Отаџбина којој и Валуев завиди, лови само мале рибизле. Опседнут је својом снагом, а живи у кући коју је покрио хартијом да не би незеб'о на хладном времену.
- Милка, додај ми мало те беле боје да окречим овај зид.
- Шта ће ти кад си ионако дебели Јети... Можеш да протрљаш мало својим телом и има да се цакли.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Džimiks volem ovu defku +
Нисам скоро писао жуто, па ме завело вечерас... То је све од мене за сад. :)
jebe, + i *
Može. +
I nazvaću ga Đorđe-Đole...
+++
Фала кад може... :)