Odgovor na obično i svakodnevno pitanje „Kako si?“ koji se koristi kada si baš u ozbiljnom kanalu, imaš jako loš dan i uopšte ti danas ne cvetaju ruže. Ocena za dan je čist kec i trebaće da se desi baš gomila lepih stvari da bi se dan okrenuo u odličan.
- Ej Šomi, pa ‘de si brate moj.
- A evo me tu sam.
- Pa kako si?
- Ma super. Još četiri i odličan.
- Što brate, šta je bilo? Juče si baš bio veseo na žurkici.
- E juče je bilo juče. Danas čim sam ustao počeli maleri. Prvo mi ujutru pukne guma pa sam je menjao pola sata na ovom minusu, onda sam taman stigao na posao kad ono policija me čeka u kancelariji.
- Što oni bre?
- Ma odveli me na informativini razgovor i uvoštili me od batina.
- Surov dan.
- Ma nije to sve. Taman me puste posle par sati i ja dođem na posao, kad ono gazda mi dao otkaz, a usput sam pojeo neki burek s mesom koji izgleda nije baš bio ispravan, pa sam povraćao i imao proliv naredna dva, tri sata.
- A zato si tako bled sav. Vidim ja da nešto nije u redu. A otkud ti ta čalma na glavi?
- Tek to je za nevericu. Toliko mi loše ide danas da sam u sred osmog sranja u dva sata, provalio da sam ostao bez toalet papira i krenem onako sa pantalonama na člancima da se gegam i tražim novine po stanu, sapletem se i roknem glavom u stakleni stočić. Razbio njega, razbio glavu i otišao na ušivanje.
- Tebra baš loš dan. Tebi treba deset do pet, a ne četiri.
- Ma da bre. Još mi usput javili da mi je umro papagaj i ja se iznenadim, ispadne mi mobilni i upadne kroz šaht koji je ostao otvoren kad su Romulanci ukrali poklopac. Katastrofa. Nego kako je kod tebe?
- Super. Dobio maksimalu na kladži, sestra mi sada javila da se udaje, a ćale i keva odlučili da se odsele u našu porodičnu kuću u selu i ostavljaju mi gajbu. Nego beži ti od mene da mi ne pređe to tvoje sranje ili da ne pokupi i mene taj auto što će te sigurno udariti u roku od deset minuta. Vidimo se.
