Ona je sisata i jebozovna, ali, pak, nevina i visokomoralna dvadesetogodišnjakinja koja upada u nevolju (ostane siroče, izgubi se u šumi i pukne joj bretela od pritiska nabujalih dojki). Dolazi naš junak, jebač prve klase tumora veličine fudbalskih lopti umesto bicepsa i ljubavnog tepiha gustog kao tkanje zlatiborskih čaraparki koji poseduje neverovatnu sposobnost da razodene ženku jednim pokretom ruke. Svoj penis zove muškošću (umesto, na primer, toljaga, prangija i mesnati buzdovan). Pred njim druge žene padaju kao Italijani u šesnaestercu, ali ne i naša junakinja koja se podaje tek kada se uveri da je uber-jebač dostojan njenih telesnih tečnosti. Zlobnici ih ometaju u njihovom pohodu na hepi-end koji obično sledi nakon dugoga zapleta: pobačaja, kvazi-silovanja u braku, pobačaja, rata, pobačaja, prevare, pobačaja, vasektomije i pobačaja.
Džulija: Edvarde, trudna sam!
Edvard: Ali to je četvrti put ove nedelje.
