Stara srpska poslovica koja lepo ilustruje jedan od najstarijih srpskih običaja.
Pored prijateljske tuče u kafani, i rasprave (preko nišana) sa komšijama, ovo je jedan od retko lepih običaja koji su preživeli ratove i nedaće, koji su vekovima proganjali naš narod.
- Halo, kume!
- Eee, pa gde si kume! Šta ima? Kako je u tom Beču?
- Ništa me ne pitaj. Pao sam na nekoj vrućoj robi, moraću da odležim par meseci, pa će me deportovati nazad.
- Au, kume!
- Au, au!! Nego, zovem da te zamolim za uslugu...
- Sve za tebe, brate moj. Kaži, šta treba?
- Nađi se, molim te, mojoj Sneži. Ako joj nešto ustreba - pomozi, znaš da ću ti vratiti. I pripazi na nju, mnogo mi je ona sumnjiva u poslednje vreme, a i sam znaš kakva je.
- Ma nemaš brige kume. Znaš kako stari kažu: Juncu junica k’o kumu kumica.
- Pa da. Zato sam i tebe zvao, znao sam da mogu da se osloni... Čekaj bre! Šta ti to znači?
- E ovaj kume, moram da prekidam, puca mi baterija.
- More jebaću ti ma... (tutututu). Halo! Halo!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
da mu nije puklo nešto drugo lolo
+++