Kad se naglo probudite iz sna, znate da ste sanjali nesto mnooogo dobro, ali kako pokusavate da se prisetite, to "nesto" pocinje da se rasplinjava, izmice, gubi, curi kroz prste, dok na kraju ne ostanete samo sa osecajem da ste propustili najbolji deo "necega"...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
А, да, тај ми је феномен веома познат... :)
Само што сам ја успела да се изборим са тим и то на следећи начин: кренем да се присећам уназад од последње сцене које се сећам. Увек ми упали.:)))
aha, al ti se ipak cini da nije baaaas tako bilo :)
Па не знам баш. Мени некад заиста успева да "одрадим" потпуну реконструкцију догађаја. Чак и да их сложим по редоследу дешавања и да пронађем ону танку нит која их повезује... :))
Hehe, blago tebi, a mozda i ne. Meni se nekad desi da se samo secam da je bio neki mnooogo dobar sex, al ne znam ni sa kim ni sa cim :S Ko zna sta bi na kraju ispalo :)))
Мени се то редовно дешава за време луцидног сна у паузи између две звоњаве будилника на телефону. И скоро увек успевам да се вратим у исти сан. Онда радња сна потраје и по неколико сати са милион детаља и свега, па онда сконтам колико је мозак (кад није оптерећен чулима) моћна направа кад је у стању све то да изгенерише за пар минута, а можда и мање.