Jutaranji optimizam

Celonoćno bančenje. Znaš, biće ti krivo ujutru. Krivo ti je, al ne što si bančio nego što moraš da ustaneš. Sunca i nema. Hladno u pičku materinu, prokleta sva hladna jutra. Izgledaš ko zombi. Al moraš da ideš u školu, na fax, na poso. Psuješ stočić što te opalio u mali prst, psuješ ormar što ti malić na ruci pretucao, hodaš po sobi zatvorenih očiju i psuješ zid i onog ko ga sagradi baš tu pored vrata da bi se ti udario. Da ne opisujem oblačenje, umivanje, pranje zuba i prskanje paste za zube pravo u tvoje oko. Vreme da izadje iz kuće, pa onda psovanje i traženje mobilnog, a onda sledi upućivanje hejterskog pogleda prema svima koji ostaju da spavaju. Izlaziš napolje i naravno skočopizdiš se. Dodješ do stanice i imaš facu: NE RAZGOVARAM UJUTRU NI SA KIM. I dok sad u sebi rendom psuješ sve i svašta, il fax što ga upisa, il šefa što ti traži da ne kasniš, il ono poslednje pivo koje ti sinoć sigurno nije trebalo, il psuješ pticu što peva - stiže bus. Upadaš unutra, ima mesta, sjajno. Sedaš i gledaš kroz prozor u stilu Ane Karenjine, a onda ti se obrati lik ljubazno i veselo i kaže: DOBRO JUTRO, JEL SLOBODNO?
Pogledaš ga u MARŠ fazonu, i klimneš glavom i nastaviš da gledaš kroz prozor i mrziš lika. A onda on krene od: JAOJ, BAŠ JE GUŽVA, do MA BIĆE LEP DAN, preko OVA DANAŠNJA OMLADINA.... Ti pucaš: KAKO NEKO MOŽE DA BUDE ORAN ZA ŽIVOT U 7 UJUTRU, KAKO NEKOM MOŽE DA SE PRIČA, KAKO NEKO MOŽE DA IMA KEZ NA FACI?
Dižeš dupe sa sedišta, ovaj simpatični te pita: SILAZITE? Jok, ustajem da se prošetam. Opet samo klimneš glavom i izletiš iz busa. Nema više ni šta da psuješ, hodaš i dremaš i toliko. Svraćaš do trafike da drmneš guaranu, da se ne bi uspavao zauvek na ulici. Sretne te kolega, udari u rame i s osmehom pita: Što si hejter jutros bre, gle kakva ti je faca?
Tvoj jutarnji optimizam opet proviruje iz tebe, i ti samo kažeš: ZAJEBI ME, LEBA TI.