Južnoamerikanka

Отелотворење влажних снова амбициозног сејача семене течности. А како и не би, кад је просечна Венецуеланка вајана да иде без гаћа (евентуално неке тангице зими), док рендом Бразилки, у било ком положају, брадаје увек гледају у правцу споменика Христу Спаситељу, и то без бруса.
Та нека чоколадна боја зарађена на плажама Акапулка и чврстина женских атрибута стечена играњем одбојке у песку, одсуство стида, те присуство ''узми све што ти живот пружа'' филозофије, баханалије узавреле карневалске атмосфере и бодрење фудбалске репрезентације у топлесу, само су почетак фантазмагоричних размишљања потентног, теоретског трситеља са ових простора. Од једре пастирице са пашњака Патагоније, преко заносне шверцерке кокса из Боготе, до вуду-врачаре-приправнице са Тринидада и Тобага, све он то пушта на ренде у мемљивој соби на неомалтерисаном спрату мрачног вилајета, на граници Калуђерице и Бубањ потока.

Сродиш се тако са тим далеким континентом и почнеш да гајиш и нека осећања према поменутом живљу. Гледаш их како сузе роне у мексичкој теле-новели, па и тукидид твој сузу пушта над клетом судбом њином, јер није ни он од камена. А тамо, власник пољопривредног комбината 5 пара не даје на њихово бацање под ноге, већ слепо титра оцвалу жену му роспију, која се креше са накупцем стоке или тренером тркачких коња, свеједно.

А онда ти пусте документарац о крезубим берачицама коке са падина Перуа, или Маму Хуаниту која не може да маневрише куковима у кухињи од 12 квадрата док кува чили суљпа. Чујеш да је проценат заражених полним болестима на овом континенту велики, а стопа криминала на граници са анархијом. Хоће умилно јужноамеричко женско чељаде да прсне биберов спреј у очи или да крадом шикне омамљујући прашак у сангрију, и док ти питаш ''ко је упалио мрак'', останеш без буђелара и, на шалтерима општине ''Стари град'', муком стечене путне исправе .

Али тебе то не брине, знаш да ћеш Јужну Америку видети само у пинковим серијама од 200 епизода или кад неки, што знају, буду играли лопте 2014.
Не даш се поколебати.
Где смо оно стали? Па да: глатка, брончана гуза, брадаје к'о поклопац од тегле корнишона, котрљајуће ''р'' док ти виче: ''хеби ме, хомбррре, поррррр-фа-ворррр'' и свршава у водоскоцима попут боливијских гејзира, држећи се обема рукама за твога сербскога калабастера, потомка буздована Краљевића Марка и претечу америчког демократског пендрека.