Поређење које се примењује на неког ко је велики баја. Познато је како су Солунци преживели све муке до стизања на фронт и како су после поломили шије Аустро-Угарске и Бугарске, те су после савезници морали да им забрањују да улазе на територије те две државе, да не би испало да су они све сами победили.
(зора, 15. септембар године 1918, штаб Антанте код Солуна, састанак врховних официра француске и српске војске)
Луј Франше д' Епере: Ма не можете тек тако пробити фронт, ми се четири године кољемо са Швабама по целој линији од Холандије до Швајцарске, од Балтичког до Црног мора, овде, у Турској, у Италији, и не знам ни ја где више не.
Живојин Мишић: Слушај, другар, то што си ти рек'о, то мене не интересује. Ја сам дош'о овде у Грчку, вид'о сам мало културе, мало набацио тен, мало радио леђа, мало бицепс, опет мало леђа, мало јурио Гркиње, опеглао пар Грка у тавернама, ал' што је много, много је. Па не м'рем више овде бити, почињем бре да заборављам српски, а и ово срање од метаксе им је ко да су их правили од морских алги. РАКИЈУ БРЕ ОЋУ ЕЈ!
Луј Франше д' Епере: Али не можете тек тако пробијати фрон....
Живојин Мишић: Слушај, Лује, добар си ти човек, имаш фенси бркове, скоро па би рек'о чоек да си Србин, али бре од вас Француза никад војници неће бити. Како бре не мо'ш пробити један фронт обичан?
Луј Франше д' Епере: Али ово и није обичан фронт, ово је светски рат, побогу човече, да ли си ти нормалан?
Живојин Мишић: Нисам ја нормалан, ја сам Живојин, за пријатеље Жика, и ја одо колико данас одавде, а ти летуј у Солуну још 100 година, како ти воља.
Луј Франше д' Епере: Ма не можете да идете, требате нам овде ради одржавања равнотеже рата и одржавања плана операција!!
Живојин Мишић: Е Лује, узми те планове па с' њима следећи пут обриши позадински отвор кад будеш био у ВЦ-у
(један бугарски топ погађа близу штаба)
Живојин Мишић: Е сад ми је пун курац више, ај што се бијемо с Швабама, ајде и с Мађарима, ал да мене гађају мртви Бугари, е то неће да може господо!
(Живојин, заједно с официрима истрчава напоље, суче бркове, пење се на коња и вади сабљу)
Живојин Мишић: ОЈ БУГАРИ САД САМ ВАМ ЈЕБО МАЈКУ ШВЕРЦЕРСКУ ШТО СТЕ МИ ПРЕ ПЕТ ГОДИНА ПРОДАЛИ ФАЛШ РАКИЈУ У СОФИЈИ! ПАНТЕЛИЈА, ВАДИ ТОПА!
Пантелија: Опуштено, Живојине, саће им Пантелија баци један филинг типа дојам посред чекркли-челенке с топом порекла мејд ин Франс. АЛО ЋАМИЛИ, НАЧИ БАЦИ ПОГЛЕД ВРСТЕ ПАЖЉИВ ОВАМО, ДА ВИДИТЕ КАКО ПАНТЕЛИЈА ПЕНЕТРИРА БЛГАРСКЕ МАЈКЕ ОД СТРАНЕ ЗАДЊЕ МЕТОДОМ РАСНО!
Живојин Мишић: Браћо Срби, стоко једна, слушај 'вамо, одмор је готов, ко је набацио бицепсе и тен, набацио, ко није, шта ћу му ја радим. Да сте у бојном реду за два минута!
Пантелија: Е Киже, немој за два минута, морам да им бацам ђулад још једно 10 минута, чисто да их загрејем за бежанију на релацији Македонија-Монголија. Не би било у реду да погодим неког саиграча.
Живојин Мишић: Минут и по!
(Франше д' Епере их посматра с прозора)
Франше д' Епере: Ови Срби су невиђени хајвани, има да изгину до сутра у подне. Изгледа да је време да поново кренем да учим немачки.
(сутрадан Франше д' Епере излази из свог кампа, и види једног војника са шајкачом)
Франше д' Епере: Је ли, јесте л' изгинули сви, па ти једини ост'о жив? Лепо ја говорио оном Живојину да не иде грлом у јагоде, а он 'оће па 'оће...
Војник: Ма јок бре, него се ја сетио да сам заборавио кесу с кожним јашама што сам пазарио од неких Алжираца код Беле Куле (Бела Кула је знаменитост Солуна, прим. аут.), па реко' да се вратим и покупим, ако већ неко није здипио.
Франше д' Епере: А шта је с осталима?
Војник: Ови што су у почетку били стационирани у Македониј пеглају Бугаре око Дунава, навато их неки Милојко из Јагодине, па их мочи у Дунав, каже направиће боље коже за јакне од њих ако их прво натопи, јер је мекша кожа лакша за обраду; Ови што су били из Шумадије и околине пеглају Мађаре у Војводини и Славонији, кажу да је неки Петар Сомборац успео да обрне петнес' Мађарица за једну ноћ; ови из Босне, Далмације и Крајине се пеглају са Швабама у Словенији и око Загреба, навато мој кум Јандрија неког Јосипа што се борио за Швабе, па га зајахо на кркаче и сад га тера да га носи преко целог Далматинског Косова; ови што су били у Словенији срушили неку тврђаву код Линца, па носе себи грађевински материјал кући, кажу сад су модерни, оће да имају инфрактструктуру или како год, они из Војводине и Славоније заклали пола свиња по Мађарској па организују сланинијаде од Дунава па до Пожуна. Живојин Мишић навато неке Бугаре и Мађаре па их постројио и сад их тера да му два дана без престанка на увце певају "Боже правде", а регенту Александру Карађорђевићу ни то није било доста, већ везо шест Шваба у коњске запреге, па их сад гони да га возе од Београда до Љубљане и натраг.
Франше д' Епере: ЖАК, оди вамо!
Жак: Реците, команданте?
Франше д' Епере: Шаљи писмо нашем Врховном штабу овако "Бог вас мазо, ови Срби поклаше све што је било од противника, шаљите све снаге на Швабе док не крену и нас да освајају!"
Војник: Ма опуштено, вас неће, рек'о Мишић да сте ви пихтије од људи, немате ни ракије ни сланине.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
Svaka čast, baš sam se uželeo vuke posle dosta vremena i sad eo jedna lepa defka, opuštajuća, za doček :D +
Odlična defka. Manje nisam ni očekivao. +
Опак пример... Овај Пантелија баш неки расан... Плус са задовољством!
Опа, хвала Нинчитељу.
pantelija mozda da bude jeremija?
citala se srpska trilogija skorije, vidim. :)
+++
Ne posecujem vuku tako cesto pa mozda nisam merodavan, ali ovo je jedna od najboljih koju sam procitao.
+чина до неба, а могла би и на насловну!
Dobra +
Свиађају ми се ове смијешне стране историје. Царе, плус царе.
Svaka čast majstore! + i *
Фала, фала :D
Kako sam ovu omasio?! +++