Poređenje koje se primenjuje na nekog ko je veliki baja. Poznato je kako su Solunci preživeli sve muke do stizanja na front i kako su posle polomili šije Austro-Ugarske i Bugarske, te su posle saveznici morali da im zabranjuju da ulaze na teritorije te dve države, da ne bi ispalo da su oni sve sami pobedili.
(zora, 15. septembar godine 1918, štab Antante kod Soluna, sastanak vrhovnih oficira francuske i srpske vojske)
Luj Franše d' Epere: Ma ne možete tek tako probiti front, mi se četiri godine koljemo sa Švabama po celoj liniji od Holandije do Švajcarske, od Baltičkog do Crnog mora, ovde, u Turskoj, u Italiji, i ne znam ni ja gde više ne.
Živojin Mišić: Slušaj, drugar, to što si ti rek'o, to mene ne interesuje. Ja sam doš'o ovde u Grčku, vid'o sam malo kulture, malo nabacio ten, malo radio leđa, malo biceps, opet malo leđa, malo jurio Grkinje, opeglao par Grka u tavernama, al' što je mnogo, mnogo je. Pa ne m'rem više ovde biti, počinjem bre da zaboravljam srpski, a i ovo sranje od metakse im je ko da su ih pravili od morskih algi. RAKIJU BRE OĆU EJ!
Luj Franše d' Epere: Ali ne možete tek tako probijati fron....
Živojin Mišić: Slušaj, Luje, dobar si ti čovek, imaš fensi brkove, skoro pa bi rek'o čoek da si Srbin, ali bre od vas Francuza nikad vojnici neće biti. Kako bre ne mo'š probiti jedan front običan?
Luj Franše d' Epere: Ali ovo i nije običan front, ovo je svetski rat, pobogu čoveče, da li si ti normalan?
Živojin Mišić: Nisam ja normalan, ja sam Živojin, za prijatelje Žika, i ja odo koliko danas odavde, a ti letuj u Solunu još 100 godina, kako ti volja.
Luj Franše d' Epere: Ma ne možete da idete, trebate nam ovde radi održavanja ravnoteže rata i održavanja plana operacija!!
Živojin Mišić: E Luje, uzmi te planove pa s' njima sledeći put obriši pozadinski otvor kad budeš bio u VC-u
(jedan bugarski top pogađa blizu štaba)
Živojin Mišić: E sad mi je pun kurac više, aj što se bijemo s Švabama, ajde i s Mađarima, al da mene gađaju mrtvi Bugari, e to neće da može gospodo!
(Živojin, zajedno s oficirima istrčava napolje, suče brkove, penje se na konja i vadi sablju)
Živojin Mišić: OJ BUGARI SAD SAM VAM JEBO MAJKU ŠVERCERSKU ŠTO STE MI PRE PET GODINA PRODALI FALŠ RAKIJU U SOFIJI! PANTELIJA, VADI TOPA!
Pantelija: Opušteno, Živojine, saće im Pantelija baci jedan filing tipa dojam posred čekrkli-čelenke s topom porekla mejd in Frans. ALO ĆAMILI, NAČI BACI POGLED VRSTE PAŽLJIV OVAMO, DA VIDITE KAKO PANTELIJA PENETRIRA BLGARSKE MAJKE OD STRANE ZADNJE METODOM RASNO!
Živojin Mišić: Braćo Srbi, stoko jedna, slušaj 'vamo, odmor je gotov, ko je nabacio bicepse i ten, nabacio, ko nije, šta ću mu ja radim. Da ste u bojnom redu za dva minuta!
Pantelija: E Kiže, nemoj za dva minuta, moram da im bacam đulad još jedno 10 minuta, čisto da ih zagrejem za bežaniju na relaciji Makedonija-Mongolija. Ne bi bilo u redu da pogodim nekog saigrača.
Živojin Mišić: Minut i po!
(Franše d' Epere ih posmatra s prozora)
Franše d' Epere: Ovi Srbi su neviđeni hajvani, ima da izginu do sutra u podne. Izgleda da je vreme da ponovo krenem da učim nemački.
(sutradan Franše d' Epere izlazi iz svog kampa, i vidi jednog vojnika sa šajkačom)
Franše d' Epere: Je li, jeste l' izginuli svi, pa ti jedini ost'o živ? Lepo ja govorio onom Živojinu da ne ide grlom u jagode, a on 'oće pa 'oće...
Vojnik: Ma jok bre, nego se ja setio da sam zaboravio kesu s kožnim jašama što sam pazario od nekih Alžiraca kod Bele Kule (Bela Kula je znamenitost Soluna, prim. aut.), pa reko' da se vratim i pokupim, ako već neko nije zdipio.
Franše d' Epere: A šta je s ostalima?
Vojnik: Ovi što su u početku bili stacionirani u Makedonij peglaju Bugare oko Dunava, navato ih neki Milojko iz Jagodine, pa ih moči u Dunav, kaže napraviće bolje kože za jakne od njih ako ih prvo natopi, jer je mekša koža lakša za obradu; Ovi što su bili iz Šumadije i okoline peglaju Mađare u Vojvodini i Slavoniji, kažu da je neki Petar Somborac uspeo da obrne petnes' Mađarica za jednu noć; ovi iz Bosne, Dalmacije i Krajine se peglaju sa Švabama u Sloveniji i oko Zagreba, navato moj kum Jandrija nekog Josipa što se borio za Švabe, pa ga zajaho na krkače i sad ga tera da ga nosi preko celog Dalmatinskog Kosova; ovi što su bili u Sloveniji srušili neku tvrđavu kod Linca, pa nose sebi građevinski materijal kući, kažu sad su moderni, oće da imaju infraktstrukturu ili kako god, oni iz Vojvodine i Slavonije zaklali pola svinja po Mađarskoj pa organizuju slaninijade od Dunava pa do Požuna. Živojin Mišić navato neke Bugare i Mađare pa ih postrojio i sad ih tera da mu dva dana bez prestanka na uvce pevaju "Bože pravde", a regentu Aleksandru Karađorđeviću ni to nije bilo dosta, već vezo šest Švaba u konjske zaprege, pa ih sad goni da ga voze od Beograda do Ljubljane i natrag.
Franše d' Epere: ŽAK, odi vamo!
Žak: Recite, komandante?
Franše d' Epere: Šalji pismo našem Vrhovnom štabu ovako "Bog vas mazo, ovi Srbi poklaše sve što je bilo od protivnika, šaljite sve snage na Švabe dok ne krenu i nas da osvajaju!"
Vojnik: Ma opušteno, vas neće, rek'o Mišić da ste vi pihtije od ljudi, nemate ni rakije ni slanine.
