
Израз који се најчешће користи кад смо потпуно убијеђени у количину или вриједност нечега. Толико и толико. Тачка.
- Како иде, комшија?
- А ео...
- Можеш ли им шта?
- Помало...
- Добра дрва, добра! Питома. Код кога си их узео?
- Нијесам их узео, ово смо сами брали. Имам нешто мало шуме на Јаворак, па тако...
- Само их је пуно. Има дванаест метара к'о један. Да није мало много за онолишну гарсоњеру?
- Да није мало много срања? Продужи даље, матори, е ћу те сад овом сјекиром!...
-------------------------------------------------
- ... И ево, као што видиш, све је у реду, фарба није оштећена, сва опрема ради, има чак и ЦД плејер!
- Је л' у ту опрему укључен и шрафцигер? То сваки Југо мора да има...
- Хехе, не, нема. Овом Југу раде подизачи. Возио си га сад, иде к'о змај.
- К'о неки пнеумотични змај, да. Вуче к'о из бунара. Него, у огласу је писало да је цијена по договору...
- Да, тако је. Мислим да овај ауто вриједи хиљаду к'о један.
- Хиљаду чега? Динара?
- Хаха, добра фора, хиљаду еура. Мислим, реално, бољег Југа нећеш наћи.
- Али ћу наћи бољег Голфа. Ауфидерзен, дерикожо.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
ka ijedan :)
To :)
Sjajno!
Захваљујем :)