Израз који се најчешће користи кад смо потпуно убијеђени у количину или вриједност нечега. Толико и толико. Тачка.
- Како иде, комшија?
- А ео...
- Можеш ли им шта?
- Помало...
- Добра дрва, добра! Питома. Код кога си их узео?
- Нијесам их узео, ово смо сами брали. Имам нешто мало шуме на Јаворак, па тако...
- Само их је пуно. Има дванаест метара к'о један. Да није мало много за онолишну гарсоњеру?
- Да није мало много срања? Продужи даље, матори, е ћу те сад овом сјекиром!...
-------------------------------------------------
- ... И ево, као што видиш, све је у реду, фарба није оштећена, сва опрема ради, има чак и ЦД плејер!
- Је л' у ту опрему укључен и шрафцигер? То сваки Југо мора да има...
- Хехе, не, нема. Овом Југу раде подизачи. Возио си га сад, иде к'о змај.
- К'о неки пнеумотични змај, да. Вуче к'о из бунара. Него, у огласу је писало да је цијена по договору...
- Да, тако је. Мислим да овај ауто вриједи хиљаду к'о један.
- Хиљаду чега? Динара?
- Хаха, добра фора, хиљаду еура. Мислим, реално, бољег Југа нећеш наћи.
- Али ћу наћи бољег Голфа. Ауфидерзен, дерикожо.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ka ijedan :)
To :)
Sjajno!
Захваљујем :)