K'o naforu pred oltarom

- Je l' daješ ti ikad cigančićima pare?
- Zavisi. Nekad se sažalim, pa dam...
- Jebiga. Ionako to sve ide u njihov komandni centar, gde im roditelji uzimaju pare. Posle ih prebiju, pa pošalju gladne u krevet.
- Ima i takvih. Al' pre neki dan dadoh nekom malom čokoladicu, a dete me poljubi u ruku, kao popa posle delenja nafore.
- Ne znam. Ja ne bih dao. Ko zna gde to sve završava...
------

- Evo, doneo sam telefon na popravak.
- Popravak? Pa, ovo ti je novo.
- Tri godine staro. Inače, babin telefon.
- Oće to kod starih ljudi...
- Ma, da. Otkad ga je dobila, samo ga drži u ruci kao naforu. Boji se da bilo šta pipne, da se ne pokvari. Al' đed kad je uzeo, odmah ekran razjebao.
------

- U, jebote! Kakve su to modrice po rukama?
- Kao da sam u borbi bio?
- Jesi li?
- Ne. Nego delili pred nekom školom besplatne kondome. Napaljene horde tinejdžera pohrlile kao da se nafora deli.
- Neka, nek' se štite.
- Štite? Od čega? Niko od njih pičku nije video, niti će u skorije vreme videti. Svog su me pogazili u onoj gužvi. I na kraju će praviti vodene balone od toga. Boles'.