Ова изрека говори да је човек проклето биће. То проклетство се огледа у томе што он никада не може у потпуности бити задовољан постојећим стањем ствари. Људи се често са сетом сећају своје младости и жале што тада нису имали ону мудрост и искуство које сада имају. Али, сада нажалост немају ону енергију и вољу за животом која им је потребна за остварење комплетне среће и пуноће живота. То животно незадовољство у суштини није условљено спољашњим околностима (како се људи често самозаваравају) већ је узрок томе неискорењива тежња сваког људског бића ка нечему већем, даљем, бољем, лепшем... Сваки човеков зацртани план или циљ изгледа апсолутно све док се не оствари. Након своје реализације, он брзо постаје празан и бесмислен.
Зато треба живети у садашњости. И спроводити Вечност у сваки тренутак времена! Међутим, жал за младошћу ипак остаје. Нарочито за детињством...
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
LUČIJAL:pa,da!Narod kaže:kad sam mogo nisam znao, a sad znam al ne mogu! Osnovna životna istina, ali bez rešenja,jer se iste greške ponavljaju u svakoj generaciji.
Hehehe, i ja malopre odžalih jednu turu, video si :))
Ovakva uopštavanja mi idu na nerve. Nisam niti proklet, niti nezadovoljan postojećim stanjem stvari. Dapače, upravo sam presrećan kako stvari teku i znam, da one OVAKO ne bi mogle da teku u prošlosti, u mladosti, u detinjstvu. Kaže se, sve u svoje vreme. Nije tačno da ciljevi nakon realizacije postaju prazni i besmisleni. Ostvareni ciljevi su ono sto zovemo iskustvo, baština koju treba pamtiti, negovati i širiti dalje - ukoliko neko želi da je prihvati. Normalno je da treba živeti u sadasnjošti, nešto drugo nam i ne preostaje. Samo što to nema ama baš nikakve veze sa romantičnim naslovom ove definicije. Ko zali za detinjstvom uglavnom spava kroz ceo život.
ma +...
ma +...
ufff, i ovo je mnogo dobro