Veoma čest uzdah iz grudi ljudi koji su gadno zasrali u životu. Živi dokaz da kod čoveka zadnja umire nada. Možda dođu mali zeleni sa nekom napravom i od šest milijardi ljudi na svetu izaberu baš tebe da promeniš svoju sudbinu ? Možda, al' juče. Ipak ljudi obilato koriste ovu rečenicu kad žele konačno da priznaju svoju davnu grešku, nadajući se da će makar olakšati dušu.
- Gospodine Petroviću, u zatvoru ste već 40 godina zbog ubistva vaše babe, kad bi mogli vratiti vreme da li bi opet tako uradili ?
- Kad bi mogao vratit vreme, ja bih, sve uradio drukčije, sve bi bilo drukčije.
- Pa kako drugačije objasnite nam ?
- Pa eto drukčije, al ne može, znam ja.
- Pa recimo da može ?!
- Pa ne može !!! Čito' sam ja onog Njutna ovde, ne može se putovat kroz vreme, da može ubio bi babu puškom, a ne sikirom više se jadna mučila.
Pretpostavio sam ovakav kraj primera, hehe :)
+*