Nešto najgore za dječije uši. Sa njima odlaziš i ti. Znači, kraj. To je to. Kijamet. Apokalipsa. Raspad sistema. Nema ti više spasa. Što si igr'o basket, igr'o si. Što si krao trešnje, krao si. Nema više gledanja sisate komšinice. Tvoje je otkucalo.
Ali ipak, trošiš zadnje atome na zadržavanje gostiju. Igraš domina sa deda Gocijem, predeš vunu sa babom Minđom. Samo da ostanu. Al onda shvataš, moraće i oni da odu. Suze, jedna za drugom liju k'o znoj na čelu kosača semberijskih polja.
Povlačiš se u sobu i očekuješ sile tame da se pojave na vrata. Kiša vani, grmljavina strašna. Gavrani udaraju u prozor. Tristo konjanika juri prema kući, dok te stariji brat veže za stolicu u čošku sobe. Što si mu krao erotike?
Fu! Gosti odlaze! Čuješ kevine teške korake kako lome parket. Dolazi prema sobi.
Krstiš se.
Vrata se otvaraju...........
- Ali mama, samo se razbilo.
- Šupičku materinu!!! Vidječeš ti svoje kad gosti odu.
