Kad je bravar bio predsednik, sva vrata su nam bila otvorena

Класична изјава "меланхоличења" упућена из уста још класичнијег представника уздизања режима од пре неколико туцета година, заложеног за старе вредности и неоспорно потапање нових (читај: Титофил).

Корелација оба дела наслова је добијена кроз речи бравар и врата. Зато нам је тако добро и ишло јер за доброг бравара ниједна врата не представљају загонетку. Сад су све капије отворене, само наша није, што би рекла Зорица Марковић. Као да смо неки изроди којима је Сезам јеб'о мајку па направио монголоиде са 0,06% искоришћене памети за нормалне активности, тумачење доброг и дозе проницљивости. Неспособне за живот.

Понеко и одшкрине врата и таман да их отвори неко га клепи бичем по глави. Шта ће, осетивши бол, враћа се назад у своју реалност, покуњен и уплашен. Збуњен и тужан. Неподобан и крх. Без кључа за будућност? А кључ је у Бајчетини. Окачен око врата овце, заједно са меденицом. Клам(п)ће, одзвања у даљини и ништа не откључава. Украс. Каткад, удари у меденицу, чисто да подсети остало стадо да је ту.