Paranoik nad paranoicima. Čovek koji je u stanju da od obične kijavice stvori psihološki problem i da se ubedi da umire. U vreći pičaka vidi kurac. Uz ovakav mentalni sklop često ide i potreba za ispovedanjem greha, da se ne ogreši kod Svevišnjeg. Kad poseti doktora, zamišlja grobara. Kad vidi grobara, pričinjava mu se Sveti Petar. Strah od smrti, koji je normalan u ljudskom rodu kod opisanog pojedinca je za bar deset skala veći, te sa bojažljivošću dečaka koji se usrao u gaće i čeka batine - ispituje svoje životne odluke i poteze u nadi da će se spasiti, iako mu biološki sat uopšte nije otkucao pet do dvanaest.
- E, brate, 'de si ti, nisam te dugo video?
- E, Džoni, evo idem iz biblioteke, šta ima?!
- Ma ništa, nego šta si uzeo? Je l' i dalje čitaš Konelija?
- Jok, uzeo sam Bibliju da pročitam.
- Šta koji kurac? Kakvu sad Bibliju? Što to?
- Bio sam juče kod doktorke, rekla mi je da umesto virusne imam bakterijsku infekciju nosa. Pa ako slučajno budem morao da napustim ovaj svet, da budem spreman za ''gore''.
- Aha, spremaš prijemni kod Sv. Petra? Pa dobro, mada mislim da bi pre njega trebao da posetiš psihijatra.------------
- Deda, šta radiš to?
- Evo sine čitam Bibliju.
- BIBLIJU? Deda, ti si bio zakleti komunista. Pa i dan danas držiš Titovu sliku u sobi.
- Ehh, sine, bila su to druga vremena. Deda je ostario. Mislim da će uskoro vreme, znaš, ne osećam se nešto dobro, pa da budem spreman. Čak idem i da se krstim.
- Deda, da nisi ti možda provalio u podrum sa rakijom?
