
И то је почетак неписаног текста дугог 4-5 А4 страница формата који ћале или кева причају уколико се њихово дете противи њиховом мишљењу, када чујете то значи да је почело непрекидиво срање звано очитавање буквице
Ја: Могу да идем на Дерби
Кева: Не, убиће те неко
Ја: Ићи ћу на дерби макар морао да побегнем од куће
Кева: Нећеш јер ја тако кажем, кад будеш напунио 18 купи себи кућу и нађи посао и иди где год хоћеш ја немам ништа с тим, тад ћеш....
Ја: Добро знам, имати свој живот...
Кева: Не прекидај ме кад причам! ... имаћеш свој живот и моћи...
Ја: (идемо опет сво оно срање)
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Niko ne voli da snosi posledice zbog drugoga, prirodno. Kad predjes 18 tvoje prebivaliste zavisi od dobre volje roditelja da te i dalje drze u kuci :) mada moze biti nezgodno jer tad jos ume da se bude u 3. godini srednje skole pa si u ozbiljnoj nevolji :S
ni moji roditelji ne misle nista ozbiljno ali svaki put se to pomene u takvoj situaciji