И то је почетак неписаног текста дугог 4-5 А4 страница формата који ћале или кева причају уколико се њихово дете противи њиховом мишљењу, када чујете то значи да је почело непрекидиво срање звано очитавање буквице
Ја: Могу да идем на Дерби
Кева: Не, убиће те неко
Ја: Ићи ћу на дерби макар морао да побегнем од куће
Кева: Нећеш јер ја тако кажем, кад будеш напунио 18 купи себи кућу и нађи посао и иди где год хоћеш ја немам ништа с тим, тад ћеш....
Ја: Добро знам, имати свој живот...
Кева: Не прекидај ме кад причам! ... имаћеш свој живот и моћи...
Ја: (идемо опет сво оно срање)
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Niko ne voli da snosi posledice zbog drugoga, prirodno. Kad predjes 18 tvoje prebivaliste zavisi od dobre volje roditelja da te i dalje drze u kuci :) mada moze biti nezgodno jer tad jos ume da se bude u 3. godini srednje skole pa si u ozbiljnoj nevolji :S
ni moji roditelji ne misle nista ozbiljno ali svaki put se to pomene u takvoj situaciji