Sećam se dok smo bili klinci, nije bilo interneta, kompjutera, retko ko je imao CD player, uglavnom smo muziku slušali preko radija, kasetofona/gramofona, u deku za kasete je uvek stajala jedna kaseta na koju bi nasnimili našu omiljenu, već najavljenu, pesmu. Naravno, marketing je jaka "nauka" pa se mora jednom ili više puta ubaciti džingl (sa nazivom radio stanice, ili emisije u kojoj je puštena pesma). Išlo nam je na živce ali nismo marili, najbitnije je da možemo slušati omiljenu pesmu kad god poželimo. Vremenom džingl postane deo pesme, tako da nam i ne smeta više, dok pevušimo, pevušimo i džingl. Jednog dana dobijemo priliku da čujemo istu pesmu, na koncertu, ili kupljenoj kaseti/ploči/CDu, i taman kad treba da izgovorimo reči džingla, prc, nema, pesma čista kao suza, a mi presrećni. Ipak, jednog dana nam ipak malo nedostaje taj džingl, i rado ga se setimo.
Današnja mladež nije osetila tu draž, danas je sve dostupno, nema ograničenja, no meni ponekad ipak nedostaje kad u sred pesme kažu "hit nedelje!"
Živela muzika!
