Opis veoma zaboravne osobe koja ne može da zapamti obične, lako pamtljive stvari. Njena memorija je ravna memoriji na prosečnoj Nokiji bez boje, a prilikom sastanka sa nekim jedino što nakon njega zapamti je - svoje ime.
-Koje si se ti godine oženio, brate.... Ne mogu da se setim... znam da sam bio na svadbi... al' ne mogu da se setim... Dve 'iljade šesta... Jel da?
-Idi bre, otkud znam, treba to sve popamtiti...
-Ne znaš koje si se godine oženio? Koje si dobio dete? Dve 'iljade osme...il' devete?
-Ne znam, bre... Valjda osme...
-Pa koliko ti mali ima godina?...
-Sa'će čet'ri.... ili pet...
-Au Pero.... Pa ti kad se s nekim upoznaješ jedino svoje ime zapamtiš... Ne, jebote... Jel si zapamtio kako se zoveš?
-Pera... I idi u pičku materinu dosadnu...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
JOS SAMO MALO KRAJSLI I BICES U TOP 1000
Nije loše. +
Moze plus
Alchajmer me već uhvatio...
+
Ne bi' da budem partibrejker, ali...
Pamtim lica za vjek i vjekova...imena malo teže.