Legendarno mesto na autobusko/želenzničkoj stanici u Kraljevu. To je onaj tip kafane koja ima karirane stolnjake, plehane piksle (socijala plave), ONE čaše za pivo i špricer, zadimljena od ujutru do uveče, ima najbolji jebeni roštilj na svetu i najbolju tursku kafu iz izanđalog čađavog lončeta. U zlatna vremena je radila ceo dan i noć a sada već zatvaraju oko pola pet da bi je već otvorili u šest sati. Gosti su tu bili svi od lokalnih mafijaša do ludaka, klinaca koji su dobili na ruletu i rešili da proslave, baba koje dođu na jacpi da prodaju kajmak pa piju čaj pre nego što krenu, taksista koji tu jedu za male pare, ciganke kurve kada završe smenu oko dva i sva ostala divna grupa marginalaca. Konobarice su uvek imale velike sise, možda nisu bile najlepše i najvitkije ali sisa je uvek bilo na pretek. Bile su uvek ljubazne i nisu htele da se spavaju tek tako, ipak si morao malo da se potrudiš.
Zaboravio sam da pomenem stolice, znate one savršene drvene stolice u koje je veoma lako namestiti se? E takve su stolice tamo, drvene i udobne.
