Veoma često, jedina mesta koja rade bez prestanka, ceo dan i celu noć. Uglavnom su skučene i neugledne, imaju jednu konobaricu, ženu u godinama koja se uklapa u kafanski inventar, i koju startuju svi matori alkoholičari i zgubidani koji se tu okupljaju. Obično ih krase niske cene domaćih alkoholnih pića, karirani stolnjaci i limene pepeljare, nadimljeni zidovi i socijalne zavese na prozorima. Ime kafane je ispisano velikim upadljivim slovima, i jasno stavlja do znanja gde si došao (Poslednja šansa, Tri želje, Žal za mladosti, Kod Majka Mare), a pravilo "Ne služimo pijane goste" ovde nije na snazi. Ekipa posetilaca je uglavnom ista, i u kafani vladaju lokalna dobro poznata pravila, tako da ljudi sa strane koji banu da popiju piće ili dva nisu baš uvek dobrodošli.
Desi se da se sa društvom zapiješ u gradu, i pošto vam se ne ide kući, rešite da zoru dočekate negde gde može da se pije. Tada je konačni cilj kafana na autobuskoj. Može se lako dogoditi da dodje do provociranja, kavge, tuče, a pošto tamo ne dolaze magistri i članovi kulturno - umetničkih društava, i potezanja razbijenih flaša pa čak i noževa. Od pijanih budala svašta može da se očekuje, zato ova mesta treba zaobilaziti.
