Upoznavanje domorodca sa mladom ruskinjom, na tobože lošem ruskom, isključivo sa ciljem da se sveprisutni mu drug iz plemena iskida od smijeha, jer čoče ona misli da je on pita kako se zove, a samo njih dvojica znaju, a kasnije će znati i ostali saplemenici, da je on u stvari pita, hohohohoho, kako da, hahahahah, iskidah se, kako da, ahahahaha...more marš.
- Vidi onu ruskinjicu, ajmo do nje. Zdravstvuj!
- Zdravstvuj!
- Ja Igor. Kak tebja zavuć? (Drug se suzdržava da ne prasne u smijeh)
- A da nećeš i spićku da zakuriš, majmune?
- A, a , ovi...but...but...nje panjimaju...bježmo, ova je naša.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.