Pitanje (može se koristiti i kao pozdrav) koje najčešće biva upućeno svima osim onima koji zaista vrše funkciju direktora.
Jedan sasvim običan, jesenji dan. Petar prolazi pored druga iz srednje skole.
"Kako ide direktore?", priupita on.
"Evo lagano.", kaže drug i nastavlja čistiti smeće sa ulice.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
prežvakano al +
Ima kod mene jedan lik što ništa ne radi, ima nokte ko kobac. Ja ga zovem direktor.
Direktoreeeeeee vrati seeeee