Znao sam tog lika, Radovan se zvao,
dok ga maler ne strefi za sud nije znao,
organima reda prijavi ga Dana,
da l' je palo silovanje, to ne zna ni sama.
Kako se to zbilo, otprilike je jasno
slovo zakona moralo se primeniti časno.
Radovanu verovati il' pak možda dami
kao da ste porotnik , odluč’te se sami:
Zapiše se jedne noći moj ujka Voja, u selu poznatiji kao Voja Čokanj i njegov komša Radovan. Grle se, ljube, a kako se i muzika odavno spakovala, bili su dovoljni sami sebi, svako sa svojim repertoarom - u isto vreme. To ih nije sprečavalo da pesnicama tamburaju po šanku toliko divljački da je u nekim momentima zvučalo kao da tenkovi prolaze kroz centar Ripnja. Priseti se ujka Voja u jednom momentu svoje harmonike iz vremena dok su još kao mladići trupali u Abraševiću, pa onako razgaljeno ubiven zamoli Rašu da trkne do njegove kuće i donese je, da malo razvesele i sebe i ovog nesrećnog Mirka kelnera. Reče mu da je harmonika ispod kreveta u spavaćoj sobi, ali da bude tih i ne budi ujna Danu.
Elem, Radovan se ušunja u kuću i po mrklom mraku dopuza nekako do sobe. Kao bez mozga, privučen ujednačenim disanjem moje usnule ujna Dane zavuče ruku pod jorgan umesto pod krevet, pribi se uz nju i poče da iskorišćava ono šta je bilo na izvol'te. Ujna se u polusnu malo promeškolji i obeguzke prihvati ponuđeno. E, sad, Radovanu odjednom dođe iz dupeta u glavu, nabrzaka obavi posao, pokupi gaće i harmoniku i dokombelja se nekako do kafane gde je ujka Voji zajapuren objašnjavao što ga nema tol'ko dugo...te dok je potrefio kuću, te dok se ušunjao, te dok je napipao harmoniku...prođe ih volja za sviranjem. Ranom zorom dovuče se moj ujka do kuće, zatiče budnu ujnu koja nije imala dovoljno reči hvale za noćašnji poduhvat svog muža, a ovaj kada je ukapirao samo što ga šlog nije strefio. Kud će šta će, ujna pravo u policiju da prijavi slučaj.
Pa kaže:
Šta sa ovim slučajem pitaše se sudije,
sama mu se podala - silovanje nije.
Opet, žena tužila, valjda nije luda,
šta god da se presudi, treba imat muda.
Šta god da se odluči popušiće kuru,
zato slučaj rešiše – Prosledit’ Strazburu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Lepa priča. Onako domaćinski ispripovedana:-)
OBEZGUZNO - POBEDILO
ujna, srećan sporazum o pridruživanju ;)
Odlično! Pesmica kida, ali ogroman + na defku u kontinuitetu :)
otišo sam na BEZVIZNO, greška ;)
oberučke priznajem da treba
OBEGUZKE (bez jednačenja po zvučnosti, naravno)
Добра Нато! Добра скоро ко моја! :)
Ove pesmice pobedile:DDD
+++
Hvala lepo drugovi porotnici!
fala lepo, ja taj nisam
Dano, ovde Rašo ;)
Lažeš! :-D
opaa Nato
+++
ujna, srećan sporazum o pridruživanju ;)
Честитам на уласку. :)))))
Dobra defka, dobra. Pesmice su dale šmek.
Писана на мало другачији калуп, занимљиво.
+31231
Od mene i plus i zvezda.
Ето ти га сад, и Стразбур се помиње...
+++
lako je ujni, ona ušla