Prvi komentar keve, odma' s vrata, kad poseti stan u kome boraviš, bilo da si se osamostalio, ili učiš čkole u velegradu.
Hleb od prekjuče na komodi, rukavi raznih majica vise sa ivice kreveta, peškir se suši na peći, sudopera puna, u frižideru jogurt kom je rok istekao pre par nedelja. Vrata ormara, koji je već ispražnjen, širom otvorena, na njih nakačena sva čista i prljava odeća, dok su u podnožju cipele i čarape nabacane jedna na drugu.
Keva (zaprepašteno i žalosno): Sine, pa kako možeš da obitavaš u ovom brlogu?
Dete koje je upisalo čkole: Što da ne mogu, šta mi fali. Sedi, kevo, raskomoti se, oš kafu? Pitam se gde je džezva, videh je pre par dana ispod kreveta, ali od tada joj se gubi svaki trag...
